Железничка станица Београд

Железничка станица Београд је бивша главна београдска железничка станица. Зграда је грађена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића, има статус споменика културе од великог значаја. Станица је непосредно повезана са изградњом прве српске железничке пруге Београд—Ниш, довршене 1884. године. Зграда је изграђена по узору на железничке станице великих европских земаља и стоји као монументално здање. Место где је станица изграђена звало се Циганска бара и касније Бара Венеција. Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз дворске почасти, 20. августа (1. септембра) 1884. године у 15 часова. Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању станице присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана. Прва композиција ка Нишу кренула је три дана касније, док је прва редовна линија кренула је према Нишу 3./15. септембра у 6 часова. Истог дана, отворена је и линија до Пеште, а у почетку су на овим линијама саобраћала по два воза дневно. Од 1980. до 2009. године, поред улаза у станицу стајала је локомотива Плавог воза који је превозио маршала Тита. Од пуштања у рад је ова железничка станица имала улогу путничке и теретне железничке станице.