Зграда БИГЗ-а

Зграда БИГЗ-а у Београду је једно од најпознатијих архитектонских остварења југословенске модерне. Изграђена је као зграда Државне штампарије између 1934. и 1941. године (темељи су освећени 27. новембра 1937), по пројекту архитекте Драгише Брашована у облику ћириличног слова П, налик на штампарску машину. Тада четврта штампарија по величини у Европи, највећи објекат у Југославији, један од највећих на Балкану, с висином од 64 метра и 3,5 хектара корисне површине. Први пут је примењена техника да се темељ постави на плочи од армираног бетона, "јастуку" дебелом метар и по. Зграда Бигза се налази на Сењаку и доминира овим делом града и представља оријентир и референтну тачку. У доба „златног социјализма“ БИГЗ је запошљавао скоро 3.000 људи. БИГЗ је 1990-их препуштен немару, да би се последњих неколико година у зграду, поред неколико фирми, уселио велики број младих уметника, дизајнера, архитеката, музичара и ди-џејева. Већински власник је Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) које издаје простор у закуп. На 25.000 употребљивих метара квадратних (10.000 метара ходника) зграде налазе се штампарије, складишта, канцеларије, музички студији, ликовни атељеи, занатске и уметничке радионице, школа капуере, радио-станица, културни центар, циркус. С обзиром да је зграда Бигза већ годинама стециште многих слободних уметника, сматра се неком врстом неформалног културног центра.