Дом омладине

Зграда Дома омладине у Панчеву, подигнута је 1875. године као војна болница и представља непокретно културно добро као споменик културе. До краја Првог светског рата ту је била смештена аустријска војна болница. По завршетку рата у згради је формирана пољска војна болница српске војске. Најзначајнији период за историју зграде везује се за време када се у њој налазио Руски санаторијум Црвеног крста Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља. Руска болница почела је са радом 10. марта 1920. године и радила је све до ослобођења Панчева у Другом светском рату, 6. октобра 1944. године. Уз помоћ представника Владе Царске Русије у Југославији и Америчког Црвеног крста, болница је опремљена најсавременијом опремом и постала је врхунска болница захваљујући стручном кадру који је у њој радио, а био је састављен од руских лекара и болничарки који су избегли у Панчево за време Октобарске револуције. Болницом је руководио др Левитски, професор хирургије на Медицинском факултету у Москви. У оквиру Руске болнице налазили су се библиотека и и капела у којој је служило руско свештенство. Непосредно пре завршетка Другог светског рата већина руских лекара и осталог особља напустила је болницу плашећи се репресије од стране совјетске армије. По ослобођењу Панчева болница је претворена у Болницу лаких рањеника која је укинута крајем јануара 1946. године.