Звечански Град

Средњовековни град Звечан је тврђава у Србији, недалеко од истоименог насеља, северно од Косовске Митровице. Налази се на врху угашене вулканске купе (око 800 метара) која се уздиже одмах изнад Ибра. Подигнут је са првобитном наменом заштите и контроле важних караванских друмова који се ту укрштају да би касније поред тога служио и за заштиту Трепчанских рудника. Представља један од најстаријих данас очуваних српских средњовековних утврђења, али није познато када је подигнуто, иако је извесно да континуитет утврђења на том простору датира још из антике, а можда чак и из праисторије. На историјску сцену улази 1093. године када је био погранично утврђење рашког жупана Вукана, који је из њега кретао у своје походе на Косово које се тада налазило у саставу Византије. У склопу тврђаве се налазио један од краљевских дворова Немањића, а у њој је живот окончао и краљ Стефан Дечански. Османлије су га заузеле непосредно после косовског боја и у њему је постојала стална војна посада до 18. века када је град напуштен и препуштен зубу времена. Данас је Звечански Град већином у рушевинама, али се на основу неколико кула које су опстале и остатака бедема на врху усамљене узвишице и даље може наслутити његова некадашња импозантност.